Зашто становници Велике Британије живе у малим становима, без обзира на финансијско стање?

Обилазећи готово сва подручја Лондона можете видети јасне слојеве друштва. Почев од заиста сиромашних људи који једва имају довољно новца за путовање метроом, па до богатих људи који не знају где да потроше новац. Али свима је заједничко једно, без обзира на финансијско стање, куће и станови остају компактни.

Зар то није чудно? Имамо богате који покушавају да саграде огромне виле, у које ће стати 3 генерације потомака.

Сваки стан има 2-3 прозора. Неки угаони станови су декоративни.

Британци мисле другачије. У Великој Британији су порези много већи него у Русији, где су плаћања за струју и земљу само пени. Релативно, наравно. Исто је и са паркингом и превозом. Стога одржавање огромне виле једноставно није исплативо, а остаци прошлости претворени су у јавне музеје.

Такође више наглашавају удобност, а не луксуз. Сваки квадратни метар куће је практичан за употребу, па је концентрација намештаја и кућних апарата велика.

Али најважнији фактор остаје број грађана. У Великој Британији је мало имиграната у поређењу са другим европским земљама, попут Немачке, али њихов број стално варира. Ако покушате, могуће је добити боравишну дозволу. Број становника је једнак 67 милиона људи, па се власти брину о територији за будуће породице. На основу овога постаје јасно зашто на периферији града готово да нема кућа, а у центру број станова није на нивоу.

Већина зграда посвећена је стамбеним комплексима, али неки станови су празни.

Дом треба да остане угодно место за повратак после посла. Истовремено, кућа не би смела да узнемирава друге људе нити да поквари поглед на град.