Комшија нам сваког викенда носи зарасле пилеће краставце, иако је сељанин

Неколико кућа даље од нас, живи наш комшија Фјодор. На својој парцели гради кућу, поставља повртњак, поставља стакленик. Живи у изнајмљеном стану. До сада је извађен само први спрат, ове године ће изградити поткровље и затворити кров. Наши односи су прилично комшијски, када се сретнемо разговарамо о нашим сеоским пословима и бригама.

У последње време Федиа ми је викендом почео доносити обрасле краставце за пилиће. Уосталом, цело село зна да имамо кокошке, захваљујући грлатом петлу Петки, које почиње да плаче од 4 сата ујутру.

Федиа каже да је штета бацити краставце, па нам их даје бесплатно. То је у принципу нормална пракса на селу. Такође сам одао све врсте отпада и вишкова који су погодни за исхрану стоке.

Наравно, моји пилићи јако воле краставце, остављају танке коре са њих, кљуцају све.

Али питао сам га зашто тако прераста краставце, морали су их брати сваки дан. Испоставило се да Феђа и његова супруга раде у провинцији, путују 100 километара у сменама, у режиму "три у три". Али, пошто нема довољно радника, понекад имају „четири у три“, и то на различите начине. А онда њихова башта ових дана остаје без надзора. Због тога краставци у стакленику, од којих је пуно засађено, немилосрдно прерастају. Неки од рођака одлазе на воду, али само они сами одлазе да сакупљају.

Испоставило се да у нашем малом граду нису могли да нађу посао, али у провинцији добро зарађују, добро плаћају на градилишту, посебно прековремени рад. Дакле, кућа ће бити изграђена, али у супротном - ништа. Плате у нашем граду су минималне.

Мислио сам да су Феђа и његова жена у принципу нашли добро решење за примену својих вештих руку. Али добро је што њихова ћерка већ студира у провинцији, па јој тамо изнајмљују стан у коме и сами живе. А да су деца мала, онда такав начин зараде људима дефинитивно не би одговарао.

Како нам је ипак живот уништен, да морамо путовати 100 километара до градилишта, које води неки олигарх, да бисмо изградили малу кућу у селу!

С друге стране, испоставља се да је мој комшија исти гастарбајтер који ради на једном месту, а све остало улаже на другом месту. Наравно, држава је једна, али аналогија се намеће сама по себи.

И данас поново видим да је на капији торба, већ знам да је Федиа донео другу партију џиновски краставци који нису чекали своје власнике, који раде у другом граду да их изграде кућа.