Постоји попис фарми (њива, повртњака, пластеника и животиња). Зашто многи људи нису хтели да пусте писаре у своје домове?

У августу ове године долази до микропописа пољопривреде. Росстат ће прикупљати податке о свим пољопривредним организацијама и фармама. Попис ће утицати и на приватну својину. Али само на селу. Пописници неће ићи на летовање (ограничиће се на податке председника СНТ -а). Пописивачи неће ићи власницима приватних фарми у урбаним срединама и у удаљеним местима.

Обично се такав попис врши сваких десет година. Последњи пут је одржан 2016. Овај пут је одлучено да се одржи раније због промена у области пољопривреде. Трошкови овог догађаја су велики - више од 4 милијарде рубаља.

У протеклих 20 година укупна површина земљишних парцела које грађани користе за своје потребе повећала се за скоро трећину: са 6,2 милиона хектара на 8 милиона. Извор: https://rosstat.gov.ru/agro2021

Они. велики број грађана стекао је земљиште, а држава жели да зна како се користи. Росстат има такав посао - прикупља податке и статистику за државу. Подаци о пољопривреди су само мали део ових података. Анализа података предвиђа промене у свакој индустрији.

Чуо сам да не пуштају сви писари у своје домове. Многи на то имају негативну реакцију. А мисли су: преписаће и наметнути порезе. А они микропољопривредници који раде без икакве регистрације својих активности још више неће допустити пописиваче, плашећи се откривања постојања њихове економије и вероватних прихода.

Део становништва је већ одавно барем скептичан према таквим догађајима. Иако је знати како се ствари одвијају у пољопривреди важно са становишта прехрамбене сигурности земље. Замислите ситуацију у којој ће се повећати санкције против земље и забранити увоз многих увезених производа. Мислим да то не раде с циљем увођења нових пореза.

Ако су вам писари дошли, напишите која су питања у њиховим упитницима? А ако их нису пустили унутра и нису почели да одговарају на питања из упитника, зашто онда?