Научници су открили кристал из доњег плашта Земље унутар дијаманта, чије се постојање раније разматрало само у теорији
Студија је показала да се унутар древног дијаманта, који је ископан у Боцвани, налази до тада невиђени минерал, који је назван давемаит. Откриће овог минерала отвара врата невероватном, а опет непознатом хемијском свету у недрима наше планете.
Необичан дијамант који је отворио свет у дубине Земље
Овај јединствени природни дијамант, широк само 4 милиметра и тежак 81 милиграм, пронађен је из земље у руднику Орапа у Боцвани.
Давне 1987. продао га је локални трговац научнику са Калифорнијског института за технологију института, али ни продавац ни купац нису знали колико је предмет јединствен у њиховом руке.
Дијамант, који се раније чувао у Природњачком музеју округа Лос Анђелес (Калифорнија, САД), одлучио је да проучава О. Цхаунер (Универзитет Неваде, Лас Вегас). Научник је у потрази за такозваним "супердубоким дијамантима", који би могли рећи о хемијском и минералном саставу црева наше планете.
Ствар је у томе да се огромна већина свих природних дијаманата формира на дубинама од 120-250 километара, али у исто време постоји названи супердубоки дијаманти, који се формирају у доњем делу плашта, почевши од око 660 километара.
Дакле, када је научник, заједно са својим колегама, пажљивије проучавао дијамант из Боцване користећи рендгенске зраке, открили су микроскопске кристале другог минерала.
Да би то урадили, научници су користили специјални ласер, којим су извлачили кристале, а тек онда користили такозвану масену спектрометрију за проучавање екстрахованог материјала.
Дакле, анализа је показала да су екстраховани кристали калцијум силикати (ЦаСиО3), који, према теоријским прорачунима, они постоје само у доњем плашту и још увек, у стварности, нису су посматрани. Унутар ових кристала, молекули се поређају у посебном кубичном облику познатом као структура перовскита.
Истовремено, проучаван атомски састав кристала, који, како се испоставило, углавном садржи калцијум, силицијум и кисеоник, јасно указује да је могао настати искључиво у екстремним условима доњег омотача, где је вероватно притисак већи од атмосферског за 200.000 пута и више.
На крају крајева, ако је калцијум силикат на површини при нормалном атмосферском притиску, онда је у облику белог минерала са игличастим кристалима званим воластонит.
Научници су калцијум силикат пронађен у дијаманту давемаите назвали у част научника који ради на проучавању унутрашњости наше планете – Хо-Кван „Дејв” Мао (Карнегијев институт, Вашингтон).
Истовремено, научници су открили да је давемаит изузетно нестабилан у нормалним условима. И само заточеништво у дијаманту омогућило је материјалу да остане у свом изворном облику више од сто хиљада година.
Али када је дијамант отворен, димемоит је био стабилан око секунду, а затим се проширио и заправо се претворио у стакло.
Давемаоит и његова улога у постојању Земље
Дакле, према теоријским претпоставкама, минерал давемаит заузима 5% укупне масе доњег омотача Земље иу њему такође садржи радиоактивне елементе: уранијум, торијум и калијум-40, који, распадајући, загревају унутрашњи део Земља.
Неки стручњаци углавном претпостављају да би се језгро планете давно охладило да није ових радиоактивних елемената и њиховог сталног загревања.
Да би се боље проучавала структура омотача наше планете, потребно је више података, због чега су научници водећи бескрајни лов на такозване супердубоке дијаманте, надајући се да ће пронаћи дубоке материјала.
Али овај процес је прилично тежак, пре свега зато што научници једноставно не могу ни да претпоставе где је најбоље тражити такве дијаманте.
Да ли вам се допао материјал? Затим оцените и не заборавите да се претплатите на канал. Хвала на пажњи!