Како можете да вратите вид редовном шетњом

Желим да разговарам о томе како редовна шетња на свежем ваздуху помаже у враћању вида. Природа ми је природно помогла да тренирам и поправим вид. На улици тренирам очне мишиће гледајући предмете било изблиза или далеко.

Значење вида

Човек се у одређеним ситуацијама суочава са испољавањем најјачих емоција, попут страха, беса, туге, тескобе, зависти. Такве живе емоције не заобилазе рад мозга и као резултат се одражавају у телу. Визија, као најважнији орган кроз који видимо и оцењујемо свет, такође пати, услед чега долази до промене квалитета вида. Кад чујемо да је човек ослепео од беса, схватамо да заиста не види стварност, а одређена мисао му седи у глави.

Стање страха не мање блокира вид, снага ове емоције је таква да може потамнети у очима. И у таквој ситуацији катастрофа није далеко, човек је у опасности.

Дуготрајно излагање сложеним емоционалним проблемима ствара проблеме у органима. Нервни умор доводи до редовних главобоља и болова у стомаку. Неспособност или неспремност за изградњу односа са вољенима рађа далековидост и страхове у изградњи планова за будућност - кратковидност. Ово је такође олакшано ентузијазмом, чије одсуство доводи до апатије и смањења интереса, што доводи до појаве миопије.

Зашто је ходање добро за очи

Људи са кратковидношћу и далековидошћу биће задовољни резултатом шетње, јер гледање у природу и фокусирање погледа тренира очни мишић. У природи можете пронаћи предмете у даљини и решити се миопије, а гледајући гранчице, лишће или птице у близини, елиминисати далековидост.

Периодична промена погледа такође помаже да се ангажују они мишићи који су највише ослабљени. Заиста, у обичној ситуацији ограничени смо на скуп акција у којима наш поглед увек превазилази исту удаљеност од објекта.

Како правилно ходати за вид

Постоје четири важна правила која се придржавам да би ми помогла да на најбољи начин искористим време на отвореном.

Прво, никад дуго не гледам у ноге. У овом положају се не одвија потребна обука вида.

Друго, ходам равних, равних леђа и гледам напред. Овај положај већ прилагођава вид на различите удаљености.

Треће, док ходам, смешим се. Осмех сигнализира мом мозгу да сам добро расположен, што ће покренути уравнотежен рад свих органа у телу. Негативне манифестације на лицу имају управо супротан ефекат.

Па, и четврто, у ходу увек испитују предмете, проналазећи у њима невероватне детаље. Овај намерни приступ помаже ми да не држим досадне или тешке мисли у глави, већ да уживам у ономе што видим.

Како тренирате вид?